|
|
DRUŠTVO
ZA INFORMATIKU SRBIJE (DIS)
Beograd, Kneza Miloša 9 |
|
|
ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ ОРГАНИЗУЈУ у петак 02.02. 2007 У 11.00 часова ОКРУГЛИ СТО УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНО КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У СРБИЈИ(домаћинства/појединци и предузећа) Уводна излагања: Трибина се одржава у Привредној комори Србије, ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ организују ОКРУГЛИ СТО КАКО УНАПРЕДИТИ КВАЛИТЕТ - Критеријуми квалитета веб сајтова Учествују: Водитељ: Среда, 20. децембар 2006. у 11.00
RAZVIJATI KVALITETNIJE VEB SAJTOVE Društvo za informatiku Srbije i Udruženje informatičkih delatnosti pri Privrednoj komori Srbije, su 20. decembra organizovali okrugli sto „Kako unaprediti kvalitet domaćih veb sajtova?“. Pošlo se od podataka Republičkog zavoda za statistiku po kojima u Srbiji oko 1,9 miliona stanovnika koristi Internet, oko 90% preduzeća ima Internet priključak i 52,9% preduzeća ima veb sajt. Zato su stručna i najšira javnosti zainteresovani za kvalitet korišćenja Interneta i veb sajtova. U uvodnim napomenama i diskusiji iznet je niz predloga za unapređivanje kvaliteta domaćih veb sajtova. Beograd 22.12.2006. Upravni odbor Društva za informatiku Srbije
PRIVREDNA KOMORA SRBIJE-Udruženje informatičke delatnosti,Mineco computers iDRUŠTVO ZA INFORMATIKU SRBIJEORGANIZUJUu četvrtak 19 oktobra 2006. u 13.00PREZENTACIJU PUBLIKACIJE“sito 05“ stanje IT u Srbiji 2005 godine UVODNIČARI: - Milovan Matijević, urednik
publikacije “ sito 05 “ Internet izdanje publikacije sito 04 se može preuzeti sa www.pks.co.yu TRIBINA SE ODRŽAVA U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE,
DRUŠTVO ZA INFORMATIKU SRBIJE (DIS) i Galerija nauke i tehnike SANUORGANIZUJU u utorak 19 septembra 2006.u 18.00.predavanjedr Milan Sedlar
MENADŽMENT ZNANJA
Tribina se održava u Galeriji nauke i tehnike SANU, Beograd, Đure Jakšića 2.
DRUŠTVO ZA INFORMATIKU SRBIJE (DIS) i Galerija nauke i tehnike SANU ORGANIZUJUu utorak 18 jula 2006.u 18.00.OKRUGLI STODA LI ELEKTRONSKA LIČNA KARTA UGROŽAVA PRIVATNOST GRAĐANA? (nova lična karta i bezbednost građana, usaglašenost sadržaja i namena nove lične karte sa međunarodnim preporuka i propisima o zaštiti privatnosti, mere za zaštitu podataka iz ličnih karata, ko štiti privatnost građana, da li postoji opasnosti od zloupotrebe podataka iz lične karte i centralizovane baze podataka, da li je moguće neovlašćeno korišćenje ličnih podataka, ko sve može da očitava čip sa lične karte, ko je proizveo čip i da li je moguće proizvesti i ugraditi domaći čip, uloga nove lične karte u razvoju e-uprave, potrebne mere za garantovanje privatnosti građana.............)
UVODNIČARI: Dragan Maksimović, MUP Srbije MODERATOR :Nikola Marković, Društvo za informatiku Srbije Tribina se održava u Galeriji nauke i tehnike SANU,
PREPORUKE SA OKRUGLOG STOLA „DA LI ELEKTRONSKA LIČNA KARTA UGROŽAVA PRIVATNOST GRAĐANA“
Galerija nauke i tehnike SANU ORGANIZUJU U utorak 27 juna 2006.u 18.00.TRIBINU
|
||||||||||||||||||||||||||||
 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
|
 |
 |
|
ДОДЕЛУ „ПЛАКЕТА ДИС“ ЗА ИЗВАНРЕДНА ДОСТИГНУЋА ИЗ ИНФОРМАТИКЕ У 2006. г.
ДОБИТНИЦИ ПЛАКЕТА ДРУШТВА ЗА ИНФОРМАТИКУ СРБИЈЕ ЗА 2006 . ГОДИНУ СУ:
Плакете за развијени и изведени информациони систем су додељене:
• PEXIM Solutions : “ TEZAURI ” – Интегрални систем пословне интелигенције за банкарство
• Рачунарски центар Електротехничког факултета Универзитета у Београду: Интегрални информациони систем " ДОСИТЕЈ " за подршку и контролу високошколског наставног процеса
Плакете за развијен и примењен информатички производ су додељене:
• CERTUS d.o.o – Сава Терзић : Сервис електронске допуне prepaid кредита путем GPRS POS терминала
• Милорад Симић : Српски електронски речник
Плакета за најбољи постављени портал или сајт:
ПАКОМ д.о.о. - ПАКОМ B 2 B servis / Ultra Smart KonfiguratorЖири је закључио да се доделе две ПОХВАЛЕ и то:
• Југословенски преглед , Игор Недељковић и Владан Алексић , Војска СЦГ , пук. Иво Брајевић : “ ПОМАК 2” – Информациони систем за извештавање из материјалног књиговодства из Војске СЦГ, у области развијен и уведен информациони систем
• AgitPROP – маркетинг агенција : Bg CD - мултимедијални CD o Београду, у области развијен и примењен информатички производ
Уручивање плакета се о рганизује у оквиру прославе празника БЛАГОВЕСТИ као Дана Друштва за информати ку Србије .
После доделе плакета одржаће се коктел.
ПРЕЗЕНТАЦИЈА НАГРАЂЕНИХ РАДОВА
И
СВЕЧАНО УРУЧИВАЊЕ ПЛАКЕТА ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ У ПРИВРЕДНОЈ
КОМОРИ СРБИЈЕ,
Београд, Ресавска 13-15. сала 2
ДРУШТВО ЗА ИНФОРМАТИКУ СРБИЈЕ, ПРИВРЕДНА КОМОРА СРБИЈЕ И ПРИВРЕДНА КОМОРА БЕОГРАДА-Удружење информатичке делатности
ОРГАНИЗУЈУ
31. ЈАНУАРА 2006 У 11.00 часова
ОКРУГЛИ СТО
ИСКУСТВА У КОРИШЋЕЊУ „ЛИНУКСА“ У РАЗВОЈУ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА ПРЕДУЗЕЋА И РАДУ КОМОРА
Учествују:
Водитељ:
Никола Марковић, председник
Друштва за информатику Србије
Трибина се одржава
у Привредној комори Београда,
Београд,
Кнеза Милоша 12 (сала на 6 спрату)
PRILOG: dr Stanislav Polic "Open source i open office"/power point prezentacija
ZAKLJUČCI SA OKRUGLOG STOLA
„O
ISKUSTVIMA U KORIŠĆENJU LINUKSA“
U Privrednoj komori Beograda održan je 31.januara 2006. okrugli sto „ Iskustva u korišćenju Linuksa u razvoju informacionih sistema preduzeća i privrednih komora “, koji su organizovali Društvo za informatiku Srbije, Privredna komora Srbije - Centar za informatiku i Privredna komora Beograda - Udruženje informatičke delatnosti.
Linuks, operativni sistem nastao je 90-tih godina prošlog veka kako bi se podstakao razvoj i unapredila konkurencija u produkciji softvera. Danas, 15 godina kasnije svuda u svetu softveri zasnovani na „otvorenom kodu“ («Open source») imaju sve više korisnika u preduzećima, bankama, školama, fakultetima i upravi. Prednosti Linuksa su pre svega u otvorenosti za sopstveni razvoj kod korisnika u skladu sa specifičnim zahtevima primene i naročito u visokoj pouzdanosti, bezbednosti, skalabilnosti uz znatno manja ulaganja u razvoj informacionih sistema. Izlaganja poznatih stručnjaka, sa iskustvom u primeni LINUX-a, potvrdila su ocenu o prednosti Linux-a, kako stručne, tako i ekonomske, za orijentaciju na primenu ove platforme za izgradnju informacionih sistema i računarskih mreža i posebno pouzdane podrške Internetu i njegovim servisima.
Uvodna izlaganja su podneli: mr. Aca Aleksić-Privredna komora Srbije, Vesna Pudar-Privredna komora Beograda, Bojan Jovanović-FON, dr Stanislav Polić-ICTT, Boško Radivojević-EUnet, Marko Uskoković-ETF, mr Svetislav Pantić-RPK Niš i Siniša Trumić-INFORMATIKA a.d. Moderator razgovora je bio Nikola Marković iz Društva za informatiku Srbije. Uvodničari su govorili o karakteristikama i prednostima operativnog sistema Linuks i softvera „otvorenog koda“, potrebnoj kritičnoj masi znanja stručnjaka ICT svih profila, obuci korisnika, ekonomičnosti primena aplikacija pod Linuksom i raspoloživosti Linuks aplikacija na tržištu u Srbiji.
Istaknuta je velika zastupljenost operativnog sistema Linuks na web serverima u svetu oko 60%, kao i u organima državne uprave zemalja Evropske unije. Posebno je naglašena pogodnost korišćenja Open source rešenja za zemlje u razvoju, prvenstveno sa stanovišta troškova, pošto je procena je da se korišćenjem Open Office paketa, štedi oko 60-70% sredstava, a da se za oko 80% smanjuje piraterija. Najveći troškovi pri korišćenju Open source rešenja su troškovi edukacije, instalacije i migracije.
Prema ICTT (Information Communication Technology Tower), u narednih 5 godina, će oko 50% svetskog tržišta biti obuhvaćeno Open source softverom, dok će u "middleware" rešenjima u naredne dve godine učestvovati sa oko 25%. Lokalizacija programa je mnogo jednostavnija. Kao primer, može da posluži činjenica da je za dve nedelje ICTT tim od četrdesetak Linuks entuzijasta izvršio lokalizaciju Open Office-a na ćirilicu radeći praktično non-stop.
Računski centar Univerziteta u Beogradu na svojim serverima, od ukupno 50, na 47 ima instaliran Linuks. Takođe razvija i sopstveno rešenje za Linuks platformu InSANE (Integrated Secure Authentication Network Environment), dok u okviru Edukacionog centra Računskog centra ETF-a postoji LITA (Linux IT Academy) koja obrazuje IT kadrove za rad na platformi Linuks za koje postoji četiri nivoa kurseva (za korisnike, za administratore, specijalistički i ekspertski).
Jedan od naših najvećih IT sistem integratora "Informatika a.d." već se više decenija bavi Open source athitekturom. Iz svoje ponude računarske opreme ističe ponudu hardvera DELL sa instaliranim operativnim sistemom Red Hat Linuks i njegov način eksploatacije od strane korisnika.
U Regionalnoj privrednoj komori Niša su zastupljena rešenja bazirana na Linuks platformi, počev od 4 Apache servera (Internet, e-mail, ...), 4 MySQL baze podataka, jedne PostgreSQL baze podataka, pa do klijenata sa OpenOffice rešenjem koji čine oko polovine klijentskih platformi.
Jedan od vodećih provajdera u našoj zemlji, EUNET, je potpuno prešao na platformu Linuksa.
Učesnici okruglog stola su konstatovali da i u našoj sredini postoje velike mogućnosti a i potrebe za primene softvera „otvorenog koda“. Prikazana su iskustva u primenama Linuksa u upravljanju na serverima, obradi teksta, obradi grafike, vođenju knjigovodstva, obračunu plata, elektronskoj pošti, zaštiti i nizu drugih aplikacija. Jedan od primera možete pogledati na www.cores.co.yu
U zaključcima sa okruglog stola je konstatovano da su u odnosu na svetske trendove, domaća iskustva u primeni Linuksa i softvera „otvorenog koda“ veoma skromna, da je prisutan nedostatak kadrova, da u obrazovnom sistemu nema mesta koje odgovara Linuks pogodnostima za primenu i, takođe, da se o ostvarenim rezultatima nedovoljno zna. Broj osposobljenih stručnjaka je veoma mali za primene Linuksa. Tek sada FON i ETF čine značajnija programska usklađivanja u obrazovanju za Linuks.
Linuks je zbog nižih troškova uvođenja veoma pogodan za mala i srednja preduzeća koja inače imaju vrlo oskudna sredstva za razvoj informacionih sistema.
Sa skupa je preporučeno preduzećima a i privrednim komorama, da razmotre mogućnosti koje nude primene Linuksa i softveri otvorenog koda i da ih prema potrebi, primene i u razvoju svojih informacionih sistema. Preduzećima koja se bave proizvodnjom softvera preporučeno je da razmotre mogućnost organizacije portala sa ponudom «aplikativnog outsourcinga», kao bi se održao kvalitet aplikacija koje bi oni izradili i održavali za mala i srednja preduzeća. To bi bilo veoma ekonomično i premostilo bi probleme sadašnjeg stanja nedovoljnog broja stručnjaka projektanata, programera i administratora i nedostatka odgovarajuće ponude potrebnih aplikacija pod Linuksom za privredu. No ova preporuka nije realna dugoročnije gledano, ako obrazovne institucije, odnosno matični fakulteti ETF, FON i PMF ne budu pripremali stručnjake za Linuks, što je skup istakao da je od posebne važnosti.
Dopunske informacije zainteresovani mogu dobiti na sajtovima:
www.open.itworld.com , www.linux.org.yu , www.linuxserbia.com , www.linuxo.org , www.ict-tower.com , www.dis.org.yu , www.etf.bg.ac.yu , www.kombeg.org.yu , www.fon.bg.ac.yu .....
Društvo za informatiku Srbije
Privredna komora Srbije-Udruženje informatičke
delatnosti
Privredna komora Beograda - Udruženje informatičke delatnosti
ZADUŽBINA
ANDREJEVIĆ i
BIBLIOTEKA
GRADA BEOGRADA
ORGANIZUJU
o knjizi mr. Sonje Filipović
»IZGOVOR I PISANJE RAČUNARSKIH
ANGLICIZAMA
U SRPSKOM JEZIKU«
UVODNIČARI:
Prof. dr Boris Hlebec,
Mr.
Sonja Filipović
Mr Vlada Đukanović,
Zoran Koš i
TRIBINA SE ODRŽAVA U Biblioteci grada Beograda
Beograd,
Kneza Mihaila 56 -Rimska dvorana
»ŠTA JE DONEO NASTAVAK SVETSKOG SAMITA O INFORMACIONOM DRUŠTVU-Tunis 16-18 novembar 2005«
-upravljanje Internetom,
-digitalni jaz između bogatih i siromašnih,
-učešće naše zemlje na Samitu,
-»biznis inicijarive« i razvoj informacionog društva,
-aktivnosti u Srbiji na sprovođenju preporuka Samita...
UVODNIČARI:
-drMilan Janković, izvršni direktor u Agenciji za telekomunikacije,
-Branko Berić, Ministarstvo za kapitalne investicije
-Vesna Pudar-Pajković, sekretar Udruženja informatičke delatnosti pri PKBeograda
-Vladimir Radunović, Diplo fondacija
MODERATOR : Nikola Marković, DIS
TRIBINA SE ODRŽAVA U PRIVREDNOJ KOMORI BEOGRADA , Beograd, Kneza Miloša 12 sala na 4 spratu
ОРГАНИЗУЈЕ
у четвртак 10.11.2005 у 12.00
ПРЕДАЈУ ПЛАКЕТА ЗА ИЗВАНРЕДНА ДОСТИГНУЋА ИЗ ИНФОРМАТИКЕ У 2005.
ДОБИТНИЦИ ПЛАКЕТА ДРУШТВА ЗА ИНФОРМАТИКУ СРБИЈЕ ЗА 2005 ГОДИНУ СУ:
Плакета за развијени и изведени информациони систем је додељена
Компанији SAGA d.o.o. Београд.Сектор
за електронско пословање за решење »SAGA Automated
Clearing House« (међубанкарски клиринг)
Плакете за објављени научни рад су додељене:
Мр Виолети Дамјановић за рад
„ WEB PEDAGOŠKI AGENTI: DODIR WEB INTELIGENCIJE “
Доц. Др M ирку
Борисову за рад
„ Mo дел
и организација геопросторних података за размеру 1:
50 000 “
Плакете за најбоље Интернет пројекте су додељене:
Пројекту
РАСТКО www.rastko.org.yu –
a утор Зоран Стефановић
Пројекту компанијска Интернет презентација
www.metalac.com
- M еталац а.д. Горњи Милановац
Плакета за развијен и примењен информатички
производ је додељена:
Компанији MFC
MIKROKOMERC d.o.o, Beograd, – за
софтверско решење за електронско архивирање документације и управљање
документацијом-„ SPIDER.NET “
Жири је закључио да се додели ПОХВАЛА за
примену Интернета
у ванредној ситуацији
www.jasatomic.co.yu – a утор
Спасо Младеновски
После предаја плакета одржаће се коктел
ПРЕЗЕНТАЦИЈА НАГРАЂЕНИХ РАДОВА И ПРЕДАЈА ПЛАКЕТА ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ У ПРИВРЕДНОЈ КОМОРИ СРБИЈЕ, Београд, Ресавска 13-15 сала 7
ORGANIZUJU
u
utorak 08 novembra 2005.u 12.00
PREZENTACIJU
»Strategija razvoja informacionog društva u Srbiji(nacrt 1)«
UVODNIČARI:
Čedomir Šuljagić, pomoćnik ministra za nauku
Zoran Savić,UNDP
Dr Marijana Vidas Bubanja, član ekspertske grupe
Mr.Milan Anđelić, član ekspertske grupe
Milenko Vasić, član ekspertske grupe
Mr.Siniša Nešković, član ekspertske grupeMODERATOR : Nikola Marković, DIS
Iskoristite priliku da se upoznate sa sadržajem
nacrta Strategije
i iznesete svoje mišljene
i sugestije!
Tekst nacrta Strategije i Akcionog plana na srpskom jeziku se može videti na sajtu DIS na adresi www.dis.org.yu ili na www.undp.org.yu
KRUGLI STO ĆE SE ODRŽATI U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE, Resavska 13-15, sala II
ORGANIZUJU
»DA LI ĆE SE NASTAVITI OPADANJE IT DELATNOSTI ?«
-opadanje prodaje računara i softvera u Srbiji
-domaće
IT kompanije pred finansijskim problemima
-negatvni uticaji primene PDV i pada industrijske
proizvodnje u prvih 6 meseci 2005,
-istraživanje stanja i prognoze trendova u IT ( publikacija
SITO 04),
-šta očekuje Srbiju ako se nastavi pad IT delatnosti
-apel nadležnim organima (Vladi, ministarstvima i dr. ) da spreče
opadanje IT delatnosti
UVODNIČARI:
MODERATOR : Nikola Marković, DIS
TRIBINA SE ODRŽAVA U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE , Beograd, Resavska 13-15 /sala 2
Beograd, 12.09.2005 www.dis.org.yu
UGROŽEN JE INFORMATIČKI RAZVOJ U SRBIJI
Društvo za informatiku Srbije, na osnovu pračenja stanja u oblasti IT (informatičke tehnologije) i mišljenja iskazanih na stručnim skupovima informatičara koji se bave primenama, prozvodnjom i prodajom IT opreme, ukazuje široj javnosti i nadležnim državnim organima, da je u 2005-oj godini ugrožen informatički razvoj u Srbiji. Ove ocene su potvrđene i na okruglom stolu „Da li će se nastaviti opadanje IT delatnosti“ koji su Društvo za informatiku Srbije i Udruženje informatičke delatnosti pri Privrednoj komori Srbije(PKS) održali 12 septembra 2005 godine i sednici Udruženja informatičkih delatnosti pri PKS održanoj 9 septembra 2005 godine.
Ugroženost informatičkog razvoja se ogleda pre svega u : opadanju prometa informatičke opreme u proseku za 30 odsto u prvih 5 meseci ove godine, smanjivanju fizičkog obima delatnosti, gašenju oko 5 odsto kompanija i smanivanju broja zaposlenih za 7,55 odsto, u odnosu na isti period prošle godine. Podaci iz IDC-ove Analiza tržišta u SCG za period 2003 - 2009 pokazuje rast IT tržišta u Srbiji u 2003. god. od 18,3 % i projektovani petogodišnji rast po stopi od 16,8%. Opadanje IT delatnosti je evidentirano i u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku u kome se konstatuje da je u prvih 7 meseci obim industrijske proizvodnje manji za 1,9 odsto u odnosu na isti period 2004 godine.U istom izveštaju se konstatuje da su najveći uticaj na ukupni pad imale delatnosti među kojima je i proizvodnja „kancelarijskih i računarskih mašina“.
Na stručnim skupovima i u medijima postoji opšta saglasnost o uzrocima pada prometa informatičke opreme i obima informatičkih delatnosti. Uvođenje PDV(porez na dodatu vrednost) od 18 odsto poskupelo je ovu opremu, pošto je 2002 godine bio ukinut porez na promet ove opreme.Takođe, na pad prometa su se odrazili i smanjivanje kupovne moći građana, čija su realna primanja u julu 2005 godine bila za 7,6 odsto manja nego u decembru 2004 godine, smanjivanje javnih nabavki, porast nelikvidnosti, propozicije na tenderima koje više pogoduju stranim nego domačim ponuđačima, odlaganje investiranja u razvoj ili obnovu IT opreme, ukidanje mogućnosti da se sa čekovima kupuje računarska oprema i dr.
Istraživanja kompanije MINECO iz Beograda , koja su upravo objavljena u publikaciji „SITO 04“ pokazuju, da je IT tržište u Srbiji 2004 godine iznosilo samo oko 231 milion evra a da je u istom periodu IT tržište bilo veće u Sloveniji 2 puta a u Mađarskoj i Grčkoj 7 puta. U istom istraživanju se došlo do podatka da se 2004 godine u Srbiji izdvajao 31 evro po glavi stanovnika za nabavku informatičke opreme, a da se u Mađarskoj i Grčkoj ulaže 5 puta a u Sloveniji čak 7 puta više.
U anketi Republičkog zavoda za statistiku konstatovano je da 21% domaćinstava u Srbiji ima računar a da 19% domaćinstava koristi priključak na Internet. Prema podacima iz Statističkog godišnjaka EU u 2003–oj godini (godinu dana ranije) 44% domaćinstava u zemljama EU je imalo pristup Internetu a to je 2,2 puta veći pristup Internetu nego domaćinstava u Srbiji. Takođe, u zemljama EU 85% firmi ima pristup Internetu što je 3,4 puta više nego u Srbiji gde samo 20% kompanije ima pristup na Internet.
Većina velikih inostranih IT kompanija je u protekloih par godina otvorila predstavništva u Srbiji , ali sada, kada se smanjuju poslovi, pokazuju zabrinutost za rentabilnost poslovanja.
Svi izneti podaci pokazuju da se u Srbiji znatno zaostaje u razvoju informacionog društva i posebno u primeni IT u privrednim delatnostima, javnim službama(prosveta, zdravstvo, uprava i dr.) i unapređivanju kvaliteta ličnog života građana. U savremenim uslovima posedovanje personalnog računara i korišćenje Interneta su osnovni uslovi efikasnog poslovanja i obeležja životnog standarda građana kojima omogućuju informisanje, učenje, zabavu, kontakt sa upravom i javnim službama i sl.
Informatički razvoj je prisutan u svim zemljama koje nastoje da stvore preduslove za konkurentnost poslovanja, razvoj novih proizvoda i usluga, širenje tržišta, razvoj društvenih službi i unapređivanje kvaliteta ličnog života građana. Primene informatičke opreme su svuda u svetu prepoznate, kao ključni faktor razvoja i zato se postavlja pitanje, zašto podsticanje ovih delatnosti nije stimulisano i iskorišćeno za dinamiziranje razvoja u Srbiji. Poznato je, da su mnoge zemlje u svetu, upravo zahvaljujući razvoju informatike postigle dinamiziranje ukupnog razvoja(Irska, Estonija, Indija, Koreja, Tajvan, Kina i dr.).Poslednjiuh godina u našem okruženju se u Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj, podsticajnim merama države, postižu sve veći rezultati u informatizaciji, pa time i u ukupnom razvoju.
Domaće IT kompanije imaju inventivne poslovne inicijative i rezultate i o tome govore brojna stručna priznanja u zemlji i inostranstvu .Uprkos tome, brojne domaće IT kompanije su ove godine u težoj finansijskoj situaciji, zbog pada prometa i obima poslovanja, spore naplate potraživanja i svih drugih uzroka na koje smo ranije ukazali. Društvo za informatiku Srbije i Udruženje informatičkih delatnosti pri PKS smatraju da, pored mera koje se očekuju od nadležnih državnih organa, i kompanije u oblasti IT treba da deluju još aktivnije u pravcu razvoja ovih delatnosti. IT kompanije treba da: jačaju konkurentnost svojih proizvoda i usluga, šire marketinške aktivnosti, razvijaju i unapređuju domaća IT rešenja, prate i primenjuju najnovije tehnološke trendove, nude i plasiraju svoje proizvode i usluga na inostrana tržišta i sl.
Prava šansa je u domaćoj pameti iskazanoj kroz softver , a tu je situacija sve teža i teža. Uslovi javnih nabavki, dakle tendera za preduzeća u većinskom državnom vlasništvu, ne da ne štite domaća softverska rešenja i domaću pamet, nego direktno privileguju strana rešenja, a često, kroz nekorektne kvalifikacione uslove (masovna primena u svetu, više referenci tog tipa u svetu, nekoliko desetina miliona evra prihoda od prodaje sw tog tipa u poslednje 3 godine), i onemogućavaju domaća preduzeća da apliciraju sa domaćim rešenjem. Tragično je da se to čini i u tenderima gde postoji više kvalitetnih domaćih rešenja (naprimer klasično finansijsko rešenje).
Društvo za informatiku Srbije i Privredna komora Srbije su dosada, u više navrata nadležnim državnim organima , predlagali pojedine mere, kako bi se podstakao razvoj IT delatnosti i širi proces informatizacije. Predlagano je ukidanje ili smanjivanje PDV(čak 3 puta od novembra 2004 godine), stimulativna poreska, kreditna i carinska politika za IT delatnosti, stvaranje uslova za privlačenje stranih investitora, brži razvoj telekomunikacione infrastrukture, omasovljenje širokopojasnog Interneta, legalizacija VoIP telefoniranja, razvoj e-poslovanja, koordinirano uvođenje e-uprave, podsticanje razvoja IT inkubatora, primena standarda i dr .Analize iz pomenute publikacije SITO 04 su pokazale, da bi umesto sadašnjeg pada od 30 odsto , razvoj IT delatnosti od 2006 do 2015 u Srbiji trebao da se kreće po pozitivnoj stopi od 17,1 odsto godišnje , da bi se 2015 godine dostigla ulaganja od 150 evra po stanovniku a što će biti samo 50 odsto od ulaganja u Mađarskoj.
Predlažemo, da Vlada Republike Srbije i nadležni organi, polazeći od svojih zakonskih obaveza i potrebe da se stvaraju uslovi za ukupni privredni i društveni razvoj: prouče stanje u oblasti IT, sagledaju uzroke sadašnje krize i preduzmu potrebne mere. Društvo za informatiku Srbije i Udruženje informatičkih delatnosti pri PKS su spremni da sarađuje u svim ovim aktivnostima.
U stvaranju povoljnijeg ambijenta za razvoj informacionog društva očekuju se podrška i doprinos medija.
Jovan Kon s.r. Predsednik Odbora UID |
Nikola Marković Predsednik DIS |
DRUŠTVO ZA INFORMATIKU SRBIJE (DIS)
Udruženje
informatičke delatnosti PK Beograda i Centar za razvoj Interneta
ORGANIZUJU
u četvrtak 02 juna 2005.u 12.00 časova
OKRUGLI STO
"Telekomunikacije u Srbiji: Šta posle monopola Telekoma?"
UVODNIČARI:
Prof.dr Jovan Radunović, predsednik Agencije za telekomunikacije,
Dragana Ćurčić, zamenik ministra za kapitalne investicije,
Dragan Đ. Kovačević, Telekom
Goran Božić, 063 Mobtel
Vojislav Rodić, Udruženje Internet provajdera,
Milomir Jevtić, VERAT
Slobodan Marković, Centar za razvoj Interneta,
Vesna Pajković-Pudar, Privredna komora Beograda
MODERATOR: Nikola Marković, DIS
OKRUGLI STO ĆE SE ODRŽATI U PRIVREDNOJ
KOMORI BEOGRADA, Beograd, Kneza Miloša 12, sala na IV spratu
REZIME DISKUSIJE I STAVOVI UČESNIKA OKRUGLOG STOLA “TELEKOMUNIKACIJE U SRBIJI:ŠTA POSLE MONOPOLA TELEKOMA“?
Društvo za informatiku Srbije, Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije i Centar za razvoj Interneta organizovali su 2 juna 2005 godine u Privrednoj komori Beograda okrugli sto „Telekomunikacije u Srbiji:Šta posle ukidanja monopola Telekoma?“
Uvodne napomene su podneli:Dragan Vasiljević pomoćnik ministra za kapitalne investicije; Dragan Đ. Kov ačević, Telekom; Vojislav Rodić, Udruženje Internet provajdera; Milomir Jevtić, Verat;Slobodan Marković, Centar za razvoj Interneta i Vesan Pudar, Udruženje informatičke delatnosti.
Moderator razgovora je bio Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije.
Udiskusiji su učestvovali i Simo Ivaneža , Radmila Simić, Radomir Korać, Pajčić Dušan i Zlatomir Simić.
Na osnovu uvodnih izlaganja i iznetih mišljenja prisutnih može se zaključiti da se učesnici okruglog stola zalažu i smatraju :
-Ukidanjem monopola Telekoma Srbija stvaraju se uslovi za brži razvoj i angažovanje sredstava svih zainteresovanih u razvoj telekomunikacija u Srbiji .
-Neophodno je da se što pre, u zakonskom roku, osposobi Republička agencija za telekomunikacije za preuzimanje svojih nadležnosti.
-Od Republičke agencije za telekomunikacije se očekuje da usvoji jasna pravila za svoj rad i deluje objektivno u interesu razvoja telekomunikacija u Srbiji i bez povlaščivanja aktera.
-Republička agencija svojom politikom i merama treba da stimuliše uvođenje savremenih telekomunikacionih tehnologija i primenom određenih standarda da destimuliše uvoz i nametanje zastarelih tehnologija.
-Agencija treba da obaveže sve ISP na interkonekciju u okviru državne zajednice i tako obezbedi ekonomičnije i efikasnije funkcionisanje Interneta u zemlji.
-ISP treba da dobiju mogućnost da sami grade svoju ifrastrukturu .
- Telekom će prema izjavi njegovog predstavnika biti samo jedan od aktera razvoja telekomunikacija stim što će nastaviti intenzivne aktivnosti na digitalizaciji mreže i uvođenju novih servisa.
- Sadašnja telekomunikaciona infrastruktura je nedovoljna za razvoj elektronskog poslovanja, širokopojasnog pristupa Internetu i novih servisa, pa su zato neophodna ulaganja u njen razvoj. Pored domaćih treba stimulisati i dolazak stranih investitora i operatora.
-U poslednjih par godina između Telekoma i ISP je bilo dosta sporova jer je Telekom sa pozicije zaštite svog monopola često ugrožavao pojedine funkcije ISP.Sada kada monopola više nema, neophodno je razvijti međusobne odnose na zajedničkom ekonomskom interesu (što više korisnika Interneta, brže uvođenje novih servisa, podzanje kvaliteta postoječih servisa i sl.).
-Korisnici telekomunikacionih usluga treba da imaju mogućnosti da ostvare svoje pravo da biraju operatora kod koga će koristiti usluge.
-Očekuju se od Ministarstva za kapitalne investicije i Agencije za telekomunikacije da se angažuju na deregulaciji, liberalizaciji i stvaranju uslova za razvoj konkurencije na telekomunikacionom tržištu u Srbiji .
-Proteklo je 2 godine od usvajanja Zakona o telekomunikacijama i krajnje je vreme da se sada i nakon izbora Republičke agencije počne sa njegovom primenom.
-Stručna javnost je upoznata da su pripremljene izmene i dopune Zakona o telekomunikacijama , kako bi se on još više prilagodio propisima koji važe u EU i smatra da izmene i dopune treba odmah uputiti u proceduru razmatranja.
-Potrebno je organizovati javnu raspravu o Strategiji razvoja telekomuinikacija do 2007 i obezbediti da ona bude što pre usvojena kako bi se bolje planirale i koordinirale ukupne aktivnosti na razvoju telekomunikacija u Srbiji
Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije
Vesna Pudar, sekretar Udruženja informatičkih
delatnosti pri Privrednoj
komori Beograda
Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj Intrneta
DIS organizuje
u utorak 10.05.2005. u 11.00
NAUČNO-STRUČNI SKUP
INFORMATIKA 2005
Novi trendovi u informatici
PROGRAM:
Od 11.00-13.30 PREDAVANJA PO POZIVU
1.Otvaranje skupa
2. prof.dr Dušan Starčević, FON: Sistemi plaćanja na Internetu
3. prof.dr Zoran Jovanović, ETF: Prednosti IPv6 protokola
4. mr Nenad Krajnović, ETF: Triple play mreže-arhitekture i mogućnosti
5. mr Darinka Ivaneža, DIS: Upravljanje sigurnošću i zaštitom informacionih
sistema prema standardu ISO 17799
6. dipl-ing.Vladan Petrović, Telegroup: WiMAX 802.16 novi standard u bežičnom
povezivanju - tehnologija i trendovi.
Od 13.30 do 14.00 pauza i osveženje
Od 14.00 do 15.00 PREZENTACIJE
7. dr Jakov Stojanović, 063 Mobtel:
Kontrola kvaliteta GPRS/EDGE servisa za prenos podataka
8. Microsoft i Intel u saradnji sa lokalnim partnerom DESK: Nove tehnologije
u promociji domaćeg proizvoda
OBAVEŠTENJA:
- Skup se održava na Beogradskom sajmu u Velikoj Sali na 1 spratu Hale
14.
- Uplate kotizacije(clanarine) u iznosu od 500,00 dinara na žiro račun
Društva za informatiku Srbije 160-17805-11
- Zaposleni u firmama koje su kolektivni clanovi DIS ne plaćaju kotizaciju.
- Uplata kotizacije je moguća i na skupu.
- Zbornik se podiže sa dokazom o uplati kotizacije
- Odštampana pozivnica sa sajta služi za ulazak na sajam 10.05 2005, ali
ne i za parkiranje automobila.
Programski odbor: Nikola Marković,
Dragan Ilić, prof. Dr Zoran Jovanović, prof. dr Dušan Surla, prof.dr Živko
Tošić, mr Darinka Ivaneža, dr Srba Bukumirović, Radmila Medaković, Milena
Ristić, mr Radivoje Filipović i Zoran Korunović.
Bliže informacije na tel.063/253-583 (Nikola Marković) ili 011/3223-134
(Radmila Medaković) ili nimar@afrodita.rcub.bg.ac.yu.
ODRŽAN SKUP INFORMATIKA 2005 (fotoreportaža)
DIS I ODBOR ZA PISMO VUKOVE ZADUŽBINE
Organizuju u sredu 06.04.2005 u 12.00
TRIBINU:
Aktuelni trenutak srpskog jezika i pisma
u savremenim informacionim tehnologijama.
- Od Bijeljine do nacrta Ustava Srbije -
suorganizatori :
- Mreža "Projekta Rastko" i Project Gutenberg
Europe;
- "Petrovgradska cirilica", Zrenjanin;
- "Naše pismo";
- Jugoslovensko udruženje za multimediju, Beograd;
- Udruženje za zaštitu ćirilice srpskog jezika, Novi Sad;
- Biblioteka "Filip Višnjić", Bijeljina.
Na skupu će biti razmotrena nova dostignuća u primeni srpskog jezika i pisma u novim informacionim tehnologijama (od Bijeljine do danas), kao i nedoumice oko rešavanja pitanja jezika i pisma u nacrtima Ustava Srbije.
Skup će otvoriti Slađana Mladen, upravnik Vukove zadužbine
Kratka uvodna izlaganja : dr Srbislav Bukumirović, Dragan Ilić, Zoran Stefanović, predstavnik Majkrosofta, Nikola Smolenski, Vladimir Kerleta, Mirko Gašović i Dragoljub Zbiljić.
VODITELJI: Dragan Ilić i dr Srbislav Bukumirović
Posle uvodnih izlaganja sledi diskusija.
Tribina će se održati u Privrednoj komori Srbije, Beograd, Generala Ždanova
13-15, sala 2.
ЗАКЉУЧЦИ
са трибине « Актуелни тренутак српског језика и писма у савременим информационим технологијама. — Од Бијељине до нацрта Устава Србије».
Одбор за писмо Вукове задужбине; Друштво за информатику Србије; Мрежа «Пројекта Растко» и Project Gutenberg Europe; «Петровградска ћирилица», Зрењанин; «Наше писмо»; Југословенско удружење за мултимедију; Удружење за заштиту ћирилице српског језика, Нови Сад; Библиотека «Филип Вишњић», Бијељина, у оквиру делатности Националног већа за српски језик и писмо, одржали су трибину на тему « Актуелни тренутак српског језика и писма у савременим информационим технологијама. — Од Бијељине до нацрта Устава Србије».
На скупу је закључено :
• Резултати постигнути од научно-стручног скупа « Интернет и ћирилица...», одржаног новембра месеца 2003. године у Бијељини показују изузетан и видан напредак, не само у иновативности домаће технологије већ и у општем сазревању српске културе. Направљени су нови продори у примени српског језика и српске ћирилице у савременим информационим технологијама : Е-места(сајтови) свих установа културе и већине државних институција данас су на ћирилици; е-место «Пројекат Растко-Библиотека српске културе на интернету» укључен је у европски и светски пројекат «Гутенберг» као и пројекат Дистрибуираних коректора Европа ; у оквиру пројекта «РАС» далеко се одмакло у изради српског електронског правописа који има 300.000 речи са комплетном правописно-граматичком подршком и изради велике описне граматике српскога књижевног језика; појавили су се бројни нови ћирилички фонтови, захваљујући конкурсима «Карић фондације»; највећи светски претраживач «Гугл» увео је српски језик и писмо као део своје понуде и претраживање по Вуковој ћирилици успешно се обавља на њему; најпознатија светска фирма Микрософт издала је «Офис» на ћирилици и тренутно ради на пројекту препознавања ћириличких рукописа на Таблет персоналним рачунарима; урађен је превод познатог оперативног система «Линукс» на српски језик и ћирилицу; чланови групе окупљени око «Нашег писма» превели су низ познатих софтверских производа на наш језик и писмо; никао је низ удружења која брину о заштити ћирилице, итд. итд.
• Ово је, без велике помпе али стабилно, био период изузетно великих резултата, не само за везу дигиталних технологија са српском културом, него и да је српско друштво почела да хвата озбиљан корак са европским стандардима данашње цивилизације. У неким случајевима, српска култура даје и сопствени изузетни значајан допринос светској култури и информационој цивилизацији, попут Дистрибуираних коректора Европа.
• Поред поменутих резултата који су охрабрујући, забринутост изазива непоштовање уставних и законских одредби о службеној и јавној употреби језика и писма и недовољна брига државе и друштва због потискивања језика и изворног српског писма – ћирилице у службеној употреби. На јавним местима и робним декларацијама , присутност званичног српског писма је веома ретка, а уобичајено је да многе установе и институције, па и оне из области просвете и културе често игноришу уставне и законске одредбе. Такође, примена нашег језика и писма у мобилној телефонији симболично је заступљена и на овом пољу учињено је веома мало.
• Изнето је мишљење да треба предложити Председнику Народне скупштине Републике Србије, да закаже посебну седницу Скупштине на којој би се расправљало о овим питањима.
• Подржан је став изражен у закључцима скупа у Бијељини: «Чињеница да је стандардно српско писмо ћирилица не потире другу чињеницу да је српски језик (попут већине других) нестандардно, али уобичајено, користио или користи латиничко, глагољичко, грчко, арапско, рунско и друга писма». Такође, на трибини је истакнута потреба поштовања језика и писама националних мањина а према стандардима Европске уније.
• Очување културне и језичке разноврсности у свету је постао став битних међународних чинилаца изражен на многим светским форумима, те борба за српски језик и писмо није израз неког српског национализма и шовинизма, већ легалан начин заштите сопственог језика, писма и културе.
• Законом треба регулисати да сви хардверски и софтверски домаћи и увозни производи на територији Републике Србије морају да омогуће потпуно коришћење српског језика и писма од стране крајњег корисника.
• Изнет је низ примедби на неке ставове који се појављују у припреми Устава Републике Србије, који уносе смутњу у начин уређења службене употребе језика и писма и одударају од лингвистичких начела «један језик, једно писмо».
• Предложено је да Уставом Републике Србије треба на следећи начин уредити службену употребу језика и писма:
На територији Републике Србије службени језик је српски језик, а службено писмо је српска ћирилица.
Под појмом службени језик и службено писмо подразумева се не само употреба језика и писма у државним органима, већ и свака јавна употреба језика и писма у Републици Србији (у свим образовним, здравственим и другим јавним установама, на јавним местима, у средствима јавног информисања на српском језику, као и у раду предузећа и других привредних субјеката и слично).
Уставом и одговарајућим законом и другим прописима јамчи се право припадника националних мањина на слободну употребу свога језика и писма и то истовремено са српским језиком и српском ћирилицом.
DIS I UDRUŽENJE INFORMATICKE DELATNOSTI
PKS
ORGANIZUJU
u petak 01 aprila 2005.u 11.00
TRIBINU
"CeBIT 2005-IT Outsourcing"
- Trendovi u ICT(HW, SW...)
- Domace ICT kompanije na CeBIT-u
- "on demand" outsourcing(izmeštanje na osnovu potražnje),
- mobilni servisi, kancelarije buducnosti.......
UVODNICARI:
Relja Jovic, glavni urednik MIKRO
Vlada Ceric, PC Press,
Radmila Medakovic, PKS
Radmila Tokatlidis, Institut Mihailo Pupin
Na pocetku tribine prikazace se TV reportaža sa CeBIT-a
2005
autor Lale Markovic (e-TV B92)
MODERATOR: Nikola Markovic, DIS
TRIBINA SE ODRŽAVA U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE , Beograd,
Resavska 13-15 /sala 2
